Liban - život i ljudi
27. maj 2003.

Ljudi


Libanci spadaju u sredozemni tip ljudi. Predusretljivi su, uslužni i veseli. Skloni su društvenom životu. Često se druže i posećuju.

Žene su lepe. Mnoge od njih su zabrađene maramama. To je lični izbor svake od njih, i ne zavisi od toga da li je neka od njih savremenih pogleda na svet ili ne.

Libanci puno brinu o svojoj deci. Doduše, ta briga uglavnom pada na žene, ali i muškarci imaju jak osećaj da svojim mladim pokolenjima treba da pruže što više. Deca su lepo obučena, čista. Imaju puno igračaka. I, kako se kod nas kaže, nisu besna.

Libanci za sebe kažu da imaju sluha za biznis. Misle da su ih sukobi i problemi učinili toliko snalažljivima i istrajnima, da su u prednosti nad svim drugim narodima u regionu.

Jezik

Libanci govore poseban dijalekat arapskog jezika. Njega karakteriše puno tuđica i specifičan izgovor. Taj njihov jezik je nemoguće zapisati, pa se za pisanje prevodi na (književni) arapski i tako se zapisuje.

Drugi jezik u zemlji je francuski, a kao treći se probio engleski, posebno u poslovnom svetu. Ipak, ako želite da budete sigurni da će vas svako razumeti, treba da znate arapski.

Pušenje

Pušenje je svuda prisutno! Stariji ljudi pale cigare ne pitajući da li kome smetaju. Mlađi polako prihvataju savremene manire pa brinu o zdravlju drugih.

Posebna zanimljivost, prisutna u celom arapskom i muslimanskom svetu, je pušenje nargila. To je običaj koji upražnjavaju mnogi, ravnopravno muškarci i žene, mladi i stari. U svakom restoranu možete naručiti nargile. U onima koji su iole kvalitetni, njih služe posebno obučeni ljudi kojima je to jedini posao. Nošnja koju imaju je tradicionalna. Oni raspiruju žar, donose vam celu aparaturu, i dodaju duvan ili žar kad god vam ponestanu. Nargila se puši dugo, pućkajući, i za najveći broj pušača je, u stvari, prateća aktivnost susreta i razgovora sa prijateljima ili porodičnog izlaska.

Piće

Pića koja pije najveći broj libanaca su kafa i čaj. Kafa je turska (kako god je danas prekrštavali) i sasvim je dobra. Sprema se i služi kao u nas. U nekim restoranima služe se i varijante sa dodatkom trava, no to nije u toliko velikoj koncentraciji kao u nekim drugim arapskim zemljama. Kada zatražite čaj, dobićete crni, uglavnom Lipton. Ako zatražite, možete dobiti i neki od voćnih čajeva.

Pije se i dosta sokova. Preporučujem da ne pijete gazirana pića. Sokovi su uglavnom ceđeno voće, i veoma su kvalitetni. Ima ih od svakakvog voća. Neko možda nikada niste ni videli!

Alkoholna pića se slabo piju. To je odraz kulture, tradicije i vere. A i skupa su. Ako piju, libanci obično traže pivo, a znatno ređe vino ili žestoka pića.

Moda

Bejrućani, a i većina Libanaca, su lepo obučeni i drže do sebe. Kod žena preovlađuje braon, krem ili boja kože a rese su sastavni deo odeće. Dosta žena nosi pantalone, mnoge farmerke. Često ćete videti lepo obučenu ženu koja nosi maramu koja joj pokriva najveći deo lica.

Cene

Liban je za nas skupa zemlja (koja pa nije). No, Liban je skup i za druge zemlje u regionu. Cene odeće i obuće su kao na zapadu, pa čak i skuplje. Ipak, ima bazara, nalik našim buvljacima, gde su i cene i kvalitet niži. Hrana u restoranima nije jeftina, a pristupačna je u restoranima brze hrane. Kafa u običnim restoranima košta 2 evra, sokovi 3, voda 1 i po, pivo 3. Vino je skupo. Prirodno, u manjim kafanama je jeftinije.

Hrana

Libanska kuhinja je jedna od najpoznatijih u svetu. Odlikuje je raznovrsnost, korišćenje svežih namirnica i zanimljivo kombinovanje ukusa. Libanci su uzeli sve najbolje od turske i arapske, uz šarm francuske kuhinje. Ljudi ovde vole da kuvaju i jedu. Evo nekih zanimljivih jela iz libanske kuhinje.

Pita hleb
Hleb je osnovni sastojak ove bogate kuhinje. Prave se na dva načina. Deblji, poznatiji kao pita hleb, u obliku je lepinje debljine oko 1 santimetra. Tanji se pravi u obliku koji je nešto izmedju kore za gibanicu i palačinke, samo od brašna od kojeg se izrađuje klasičan hleb ili lepinja. Ovde se zove markuk. Izrađuje se tako što se testo razvlači kao za rezance ili kore, a zatim se peče na zaobljenim vrućim površinama.

Služi se topao, i sjajan je osećaj kada ga posluže dok se još puši. U prodavnicama se hleb kupuje u pakovanjima od po 20 - tak listova, prečnika oko 30 cm, što košta oko 1 evro. Čuva se u najlonu, da ostane svež.

Meze
Ova reč je poznata i u našim krajevima, i označava isto jelo. Tipičan obrok u Libanu počinje mezetom, a nekada se na njemu i završava. Karakteristično je mezećenje u restoranima, bilo pre podne, bilo noću. To nije samo zagrevanje za glavne obroke, već se često pretvara u društveni događaj jer služi kao podloga za "čašicu razgovora". Tipično meze čine pašteta od leblebija, pečena jaja sa mesom, tabule salata i posne sarmice od vinove loze u maslinovom ulju. Sarmice su kiselkaste i lepo idu uz druga jela i piće. Možete naručiti i neku vrstu mezea koje se spravlja od pavlake, limuna, peršuna, maslinovog ulja i belog luka (u prahu), koja je jaka i masna. Zanimljive su i punjene bamije, iz turšije. Poslužiće vas i raznim jelima od pasulja, seckanim svežim povrćem (rotkvice, šargarepa, krastavac, paprika, paradajz), pa i pitama sa mesom. U restoranima sa morskom hranom kao meze dobićete i račiće.

Humus Bi - Tahini (Pašteta od leblebija)
Ova zanimljiva pašteta jede se tako što se zahvata tankim hlebom. Sastojci su mlevene leblebije, isceđeni limun, so, beli luk, ulje od maslina, paprika. Sve se ovo izmeša, pospe peršunom i servira u ćasama.

Tabule
Tabule je bliskoistočna salata koja u suštini ima iste sastojke kao i one koje se mogu naći širom Sredozemlja. Međutim, pored paradajza, svežih krastavaca i crnog luka, ono što je odvaja od sličnih đakonija koje možemo naći i kod nas je što u nju libanci dodaju peršun i sok od limuna. Ova dva sastojka daju posebnu aromu i čine da vas osvežava, maltene ma koliko tabule pojeli.

Koristi se puno začina. Prodavnice sa začinima su veoma živopisne. Jedan do drugog su veliki džakovi puni raznobojnih začina, različitih mirisa i ukusa. Prodaju se razne vrste meda, kafe, čajeva. Limun je redovan sastojak mnogih jela.

Libanska kuhinja podrazumeva i puno raznovrsnog voća.

Restorani

Kao turističko mesto, Bejrut je prepun raznih restorana. Po svačijem ukusu i za svaki džep! Jedan od onih koji nudi izvrsnu hranu po pristupačnim cenama je "BouBouFe" (Bubuf) u ulici St. Louis, u hrišćanskom kvartu Ašrafia (Achrafieh).

Puno je ćevabdžinica. Jedan lanac ćevabdžinica zove se jednostavno "Kabab Ji". Hrana u njima je dobra, standardizovana. Ima raznih vrsta "ćevapa". U stvari, ćevapom se ovde naziva svaki roštilj, od onih kakve ih mi znamo, pa do ražnjića sa raznim dodacima (paprike, paradajz, slanina, i sl.). Služe i dosta sendviča, i za poneti. Pivo je preskupo! Čak i domaće - "Almaza".

"Al Hazaj" je restoran brze hrane na početku Korničea. Pristojan je i sa kvalitetnom hranom. Služi se piletina u raznim oblicima. Porcije su sasvim izdašne. Naručite obavezno i sos od belog luka! Jedno od dobrih mesta sa brzom hranom je "Crispy Crepy".

U Bejrutu ima dosta poslastičarnica. Pune su orijentalnih slatkiša. Ima ratluka sa raznovrsnim dodacima (orah, susam, lešnik, pistaći), bele alve koja takođe ima dodataka, raznih bombona i mnogih drugih đakonija.


Foto album sa mog puta u Liban možete videti na adresi
Album iz Libana


...